Muzika u Antickoj Grckoj
Muzika je u Antickoj Grckoj bila je veoma cenjena.Smatrala se darom bogova.Njeno ime potice od reci Muses koja se odnosi na boginje,cerke vrhovnog boga Zevsa i boginje Mnenozine.Bilo ih je 9,a predvodio ih je bog Apolon.Muze su bile zastitnice pesnistva umetnosti i nauke.Verovalo se da one inspirisu pesnike,slikare i muzicare.
Mit o Orfeju
Orfej je bio jedan od najvaznijih pesnika i muzicara Antike.
Njegova muzika imala je moc da umiri divlje zveri,da pomera drvece i kamenje,pa cak i da zaustavi reke.Nazalost,iako je bio veliki muzicar,Orfej nije imao srece u ljubavi-njegova voljenja Euridika umrla je od ujeda zmije.
Orfej je tada uzeo svoju liru i zaputio se u podzemni svet,kako bi pokusao da je vrati u zive.
(Nastavak)
Svojom muzikom je uspeo da zacara troglavog psa Kerbera koji je stojao na ulazu u Had.Kada je dosao do Hada i Persofone,koji su vladali podzemnim svetom,svojom tuznom pricom uspeo je da ih ocara.Dopustili su mu da vodi Euridiku sa sobom ali pod jednim uslovom-da se ne okrece dok ne izadju na svetlost dana.Krenuli su ka izlazu Orfeja je mucila sumnja i ceznja.Okrenuo se istog trenutka, i zauvek izgubio svoju dragu Euridiku
Zicani Instrumenti
Lira
Lira je kao rezonator imala kornjacinu koru,a Kitara drvenu kutiju.Prema Grckoj mitologiji,lira je nastala tako sto je bog Hermes veliki kornjacin oklop prekrio zivotinjskom kozom i rogovima od antilope.
Oba instrumenta imala su zice iste duzine,koje su proizvodile samo jedan ton,cija je visina zavisila od debljine i napetosti zice.Broj zica se vremenom stalno povecavao-u pocetku ih je bilo 5,zatim 8,a kasnije cak i 11.Sviralo se prstima ili trzalicom.
Lira je bila namenjena kucnom muziciranju,a njeno ucenje je bilo obavezno kod omladine.
Ostali zicani instrumenti
- Harfe (psalterione) stranog porekla je velika egipatska harfa u obliku polumeseca zvala se SAMBUKA
- Jednožični monokord
Kitara
Kitara je bila veoma slicna liri,pripadale su istoj porodici instrumenata.Koristila se uglavnom za solisticke napeve.na koncertima.Bila je komplikovanija za sviranje od lire.Desnom rukom bi se izvodio napev,a levom rukom bi se svirala pratnja.
Ovaj instrument povezivao se sa bogom.
I lira i kitara smatrani su instrumentima ciji zvuk donosi vedrinu i dusevnu ravnotezu.
Duvacki Instrumenti
DIAULOS (dvostruki aulos) sastojao se iz dve odvojene cevi, koje su mogle biti iste ili različite dužine. Obično su tonovi desne cevi bili dublji, tako da se na njoj izvodila melodija, dok je leva cev proizvodila visoke tonove, koji su bili pratnja. Pratnja je mogla biti i jedan isti ton (bordun).
HROMATSKI AULOS razvio se kasnije. Imao je mnogo više mogućnosti, tako da je i melodija koja se na njemu izvodila bila mnogo bogatija.Na aulosu se sviralo pri verskim obredima, na gozbama, na vežbalištu, u vojsci. Smatrao se instrumentom uzbuđenja i strasti, a bio je povezivan sa bogomDionisom. Koristio se sve do 5. veka nove ere.
- Flauta ili monoklamna (jednocevna) siringa (syrinx)
- Panova frula ili poliklamna siringa, sastojala se od niza povezanih cevi različite dužine; predstavlja preteču usne harmonike
Od UDARALJKI, najviše su se koristile kastanjete, bubnjići i cimbal (činele).
Treba pomenuti i hidraulis, prvi instrument sa dirkama, koji je izgledao kao današnje orgulje, a radio je na vodeni pogon
Ostali duvacki instrumenti
Epidaurus
E
Pozoriste Epidaurus je najvece Grcko pozoriste,precnik je 144 metra,pozoriste je moglo da primi preko 20 000 hiljada posetilaca.Ima odlicnu akustiku.Izgradjeno je pre 350 godina pre nove ere.Sastojalo se od polukruznog stepenastog gledalista.U sredini je bio okrugao ravan prostor na njemu se kretao hor ili orkestar.Predstave su bile odrzavane pod vedrim nebom.U poslednjem 53. redu,jednako kao u prvom,cuje se sustanje papira sa scene,a pevanje antisluhiste zvuci kao najlepsa arija.Tajna Epidaurusa najakusticnijeg pozorista na svetu, na Grckom poluostrvu Peloponez nije otkrivena do dan danas.U julu se svake godine odrzava Epidaurus festival na koji ce doci ljudi iz celog sveta.Svaki ucesnik ili clan festivala nosi stari Grcki kostim i nakit...
Kada se igra neka predstava u cast boga Dionisa cesto se u nekim horskim pesmama javlja ditiramb.
Jonska azbuka
Razvoj notnog pisma počinje u srednjem veku. Po ugledu na iskustva stare Grčke horovođa je davao neke znake dizanjem i spuštanjem ruku, što je značilo da melodija ide naviše ili naniže. Prvi znaci su bili akcenti, koji su značili podizanje ili spuštanje glasa. Oni su nazvani neume. Akcentima su se polako počinjale dodavati tačkice i kukice, stavljane iznad teksta. Ti znaci nisu određivali intervale. Uvođenje prve linije značilo je veliki korak napred. Tada su se mogla upisati tri tona f. Kasnije je dodata i druga linija, žutom bojom (belezen je ton c) i treća, crna linija (beležen je ton a). Na početak crte pisano je slovo-naziv tona koji se nalazio na njoj. Iz tih slova su vremenom natajali ključevi-F i C ključ. Kasnije se javio i G-ili violinski ključ.
Gvido iz Areca je odredio položaj nota na četri linije i praznine. To je bilo dovoljno za zapisivanje koralnih melodija. Gvido je odredio nazive za prvih šest tonova, dok je ton si nastao tek u XVI veku.
Djordje Mirkovic
,,Ruza Djurdjevic Crna"
Copy of deck
By Djordje Mirkovic
Copy of deck
- 866